„Возило за рад на пристаништу{0}}“ је термин у поморском инжењерству (стандардизован 1998.) који се односи на мобилну опрему за рад на подизању постављену дуж зидова сувог дока, која се првенствено користи за одржавање трупа. Постављена на шине дуж зида дока, јединица се помера уздужно преко хидрауличног погонског система. Поседује телескопску грану са три{4}}секције, радну платформу са максималном носивошћу од 400 кг и максималним радним дометом од 50 метара. Његов интегрисани електромеханички-хидраулички систем подржава рад у двоструком{{9}положају, контролише га програмибилни логички контролер (ПЛЦ) и укључује батеријски{10}}напајани систем резервне копије у хитним случајевима.
Ова врста опреме је коришћена у сувом доку Но. 3 капацитета 50.000-тона у бродоградилишту Јиангнан, који је пројектован 1976. Модел ФВ4-23А-400 користи хидраулички контролисан три-секције са дужином од 10 до 4 метара. брзина кретања од 30 метара у минути. Истраживачки институти су користили софтвер АНСИС да оптимизују расподелу напрезања обртног механизма и имплементирали су синхрону контролу кретања помоћу двоструких мотора. Неке јединице су опремљене пропорционалним усмереним вентилима и имају двоструку-слојну заштиту-која се састоји од механичких лимитера и противтежних вентила који омогућавају да се операције чишћења воде под високим притиском изводе пре него што се док се испразни. Поред тога, пројекти радних возила на пристаништу су успешно реализовани на међународном нивоу; ови пројекти, којима управљају пројектни институти који делују као генерални извођачи, садрже опрему која интегрише функције као што су програмирана контрола и системи напајања у хитним случајевима.
